Valjevo: Kompanija Euro Lithium Balkan zagadila vodu istraživanjem, presušili seoski bunari!

Godinama traje borba da sela u blizini Valjeva dobiju vodovod, dok je voda u bunarima zagađena; u međuvremenu su geološka istraživanja – privremeno zabranjena, pišu Zelene novine.

Meštane Popučaka, Lukavca i ostalih sela iz valjevskog kraja, okupljene u narodni pokret “Marš s Kolubare”, advokat Sreten Đorđević je na zakazanom zboru prošle subote pozdravio rečima: “Dobrodošli na privremeno oslobođenu teritoriju od Euro Litijuma Balkan!”

Ova značajna pobeda izvojevana u borbi koju članovi pokreta vode da bi javnosti ukazali na štetne posledice istraživanja rezervi litijuma i bora, i posledično otvaranja rudnika, odnosi se na rešenje kojim je sud u Valjevu privremeno zabranio kompaniji Euro Lithium Balkan d.o.o. izvođenje daljih geoloških istraživanja, dok se ne okončaju postupci koje je pokret “Marš s Kolubare” počeo sa Ministarstvom rudarstva i energetike.

Ministarstvu je poslat zahtev da se kompaniji Euro Lithium Balkan više ne produžuju dozvole za rad. On je, između ostalog, temeljen i na činjenici da je do sada zvanično potvrđena zatrovanost vode u bunarima dva domaćinstva – Cvetka Jovanovića i Dragana Tadića, u tolikoj meri da se ne sme koristiti ne samo za piće, već ni za ostale potrebe u domaćinstvu.

Da stvar bude još gora, ta domaćinstva još uvek nisu priključena na gradski vodovod.

U vodi bor, natrijum i gvožđe

Trinaest kuća koliko ih ima u zaseoku Lukavca, gde živi Cvetko Jovanović, godinama se bore da dobiju vodovod.

“Na devet kilometara od Valjeva kao da živimo u nekoj pustinji, u nekoj nedođiji”, započinje svoju priču Jovanović, koji je široj javnosti postao poznat kao prva žrtva istraživanja litijuma u valjevskom kraju. Voda u njegovom bunaru je nakon havarije bušotine 22 koja je u vlasništvu Euro Litijuma Balkan, zatrovana višestruko uvećanim koncentracijama bora, natrijuma i gvožđa, a zbog podilaženja podzemnih voda pod kuću, ona je potonula i na njoj ima vidnih oštećenja.

“Pisali smo, prvo mesnoj zajednici, zatim valjevskom vodovodu, pa Gradu Valjevu. Na kraju sam, očajan, pisao i u Beograd. Nedugo posle toga nas je, mene i kuma, pozvao tadašnji predsednik mesne zajednice, pa nam rekao: ‘Što ste pisali?! Niste to trebali…. i slično. Ispadosmo državni neprijatelji”, rezignirano priča Jovanović. Prema njegovim rečima, “opštinari godinama izlaze sa njihovom šemom: nemamo novca, videćemo, uradićemo, a sad kad su bili izbori za mesne zajednice, svi su bili tu i obećali vodu. Međutim, izbori su prošli i nikom ništa”.

U neposrednom komšiluku ima slučajeva da su bunari presušili, pa “baba tera kolicima vodu od drugih, a troje male dece u kući. Ne mogu da koriste kupatilo, nego deca u 21.veku moraju da idu u poljski WC”, navodi Cvetko Jovanović, ukazujući na još problema koje ovaj zaseok, udaljen 300 metara od Beogradskog puta koji povezuje Valjevo sa auto-putem “Miloš Veliki”.

“Svi su se oglušili o naše molbe. Volim svoju zemlju, zaista, ali ne znam više gde mi živimo i šta snalazi ovaj ovde deo zaseoka? Nemamo ni dobru struju – kad sam doveo ljude da iseku drva ne može bansek da radi. Onda rasveta: stavili su na svaku drugu banderu sijalicu, ukupno šest, i to je to. Razumete – mi smo ovde zapušteni!”

‘Oduzeto pravo na život’

A voda je došla od grada Valjeva pomoću kanadske donacije, tako da je ostatak sela Lukavac pokriven, dok je za zaseok od 13 kuća ostavljen izvod sa druge strane Beogradskog puta.

“Voda je otišla dalje za Divce i neka druga sela – dakle, valjevska opština dala je mioničkoj opštini vodu. Ide gore po brdima i neka ide, svako treba da dobije vodu, ali neka ide svima podjednako. Ne, za nas su uradili tehničko rešenje i traže 63.000 eura od naših 13 kuća, za dužinu vodovoda od kilometar i 750 metara. Međutim, komšiluk nema taj novac, ovde je narod slab, tanak”, nastavlja Cvetko da iznosi muku koja ga je pritisla pod stare dane, narušenog zdravlja i sa minimalnom penzijom nakon 30 godina rada u Krušiku.

“I sada me interesuje kuda ja i kako? Mene je ta nesreća koja je krenula na Srbiju, zvala se Euro Litijum, Rio Tinto, nije važno, urnisala. Sa mnom su oni završili, zajedno sa ovim lokalnim vlastima i ja ću biti prisiljen da se odavde pokupim i idem. Donosim vodu u balonima, snalazim se, a šta ću kad udari mraz? Moram da tražim neko rešenje, kuća mi je sva popucala od vibracija sa gradnje ovih brzih traka, a voda je doprinela i otišla pod kuću koja je zbog toga potonula, parketi se podigli, zidovi popucali, plafoni otpadaju – jednostavno, ja sam uništen. Meni je oduzeto pravo na život, ja se tako osećam”, priča.

Bunar Dragana Tadića, poljoprivrednika is susednog sela Šušeoka, nalazi se na manje od sto metara od istražnog polja na kojem se nalazi bušotina broj 4. Iz nje su se tokom proteklih deset godina, otkad su se istraživači firme LithiumLi Balkan povukli sa tog istražnog polja, izlili milioni litara zatrovane vode, zato što je, navodno, vlasnik parcele tražio da bušotina ne bude propisno zacementirana, da bi mogao da koristi tu vodu za zalivanje svojih oranica. Zemljište oko bušotine je trajno zatrovano i ne može se koristiti za poljoprivrednu proizvodnju.

Osam jagnjadi uginulo

Dragan Tadić je svih tih godina koristio vodu iz svog bunara, ali je prekinuo da je koristi za piće od kada je početkom novembra ove godine dobio rezultate analize koja je pokazala sedam puta veću količinu bora od dozvoljene. Na žalost, pošto njegovo domaćinstvo nije priključeno na gradski vodovod, vodom iz bunara poji ovce. Kaže da mu je u poslednje vreme osam jagnjadi uginulo.

Dok rukom pokazuje na plastenike koji su udaljeni oko 500 metara, gde se nalazi njemu najbliže mesto sa kojeg bi mu se mogla dovući voda, kaže da on nema novca da Javnom komunalnom preduzeću “Vodovod Valjevo” plati priključak.

“Sada imam 25 ovaca. Kad se ojagnje, sa jagnjadima ću imati ukupno 50, a pola će da pomajka. I ja stvarno ne znam šta ću da radim jer nemam drugi izlaz iz ove situacije”, govori.

I dok se izmene i dopune zakona u Republici Srbiji mogu doneti za svega nekoliko dana, pojedini meštani sela u valjevskom kraju godinama čekaju da u 21. veku dobiju vodovod.

Kada će to da se desi, zašto kanadskom donacijom nisu sva domaćinstva obuhvaćena i kako će lokalna samouprava da pomogne svojim sugrađanima u ovoj vanrednoj situaciji, izazvanoj posledicama istraživanja rezervi litijuma i bora, pitanja su koja smo postavili kancelariji gradonačelnika Valjeva, načelnici Odeljenja za lokalni ekonomski razvoj i JKP “Vodovod Valjevo”.

Odgovore ni nakon višednevnog čekanja nismo dobili.