ISTRAŽUJEMO: Zašto propada Jodska banja, jedna od najlepših banja Srbije?

Grad Novi Sad ima Jodnu banju, ali Novi Sad odavno nije banjska destinacija. Pitanje je može li on to ponovo da postane. Postoje i tvrdnje da se ovde već dugo ignoriše taj potencijal. Jedna lekovita žila, utkana i u identitet grada, iskopana je tu još 1898. godine, kada je u Futoškoj šumi, današnjem Futoškom parku, bušen arteški bunar radi boljeg snabdevanja stanovništva vodom za piće.

Tada je sa dubine od 195 metara izbila topla voda od 24 stepena i stanovnici su je rado koristili da ublaže bol i neke poremećaje, a prve peštanske analize potvrdile su lekovitost sa ovog izvora i sadržaj veće količine joda. Kod izvora je kasnije umesto baraka niklo veliko lečilište, Varoško jodno kupatilo, akcionarsko društvo koje je kao ustanova počelo da radi 1911, a pokrenuo ga je dr Vilhelm Vilt.

Od tada je na široj lokaciji izbušeno sedam bunara, a mineralna voda je i flaširana za piće pod raznim nazivima, kao „orijent”, „jozefova voda”, „minakva”. Bila je osnov razvoja čuvene novosadske fabrike.

Danas je tu Specijalna bolnica za reumatske bolesti, jedina takve vrste u Vojvodini, poznatija kao Jodna banja. Ceo banjski kompleks je kulturno dobro, a okružen je spomenikom prirode, ali već decenijama se lekovita voda ovde ne koristi. Sedamdesetih godina prošlog veka zatvoren je mineralni bazen u starom kupatilu, 80-ih prestaju tretmani lekovitom vodom u kadama, a 90-ih i oni sa običnom vodom.

„Čak ni voda koja se nosila sa izvora u dvorištu zgrade nije više dostupna građanima zbog bezbednosti, ispravnosti vode. Tako da smo izgubili i taj banjski deo, vezan za pijenje vode, a ustanova se onda počela razvijati u pravcu dijagnostike i lečenja reumatskih bolesti”, kaže v. d. direktorka Jodne banje prof. dr Ksenija Bošković, koja je i predsednica Društva lekara Vojvodine.

Posle su uvedene podvodne masaže u kadama, a te terapije su trenutno još restriktivne zbog zaštitnih mera tokom pandemije virusa korona.

„Vraćamo se u neki redovan režim rada i danas je na stacionarnom lečenju 70 pacijenata. Kroz ambulantu ih godišnje prođe 1.200”, kaže Boškovićeva, dodajući da su to velike brojke za specijalizovanu ustanovu sa 17 lekara, od kojih su petoro tu na specijalizaciji.

U Društvu arhitekata Novog Sada veruju da bi novi Generalni urbanistički plan grada, koji je u fazi donošenja i na koji su uložili primedbe, morao da prepozna da je grad i banjska destinacija.

„Novi Sad već više od pola veka ignoriše svoje prirodne uslove za eksploatacije termalne vode, kao i činjenicu da je u prošlosti već bio banjska destinacija”, kazao je član uprave DANS-a Aleksandar Bede, predstavljajući deset ključnih tačaka za izradu novog akta.

Taj dokument bi morao, smatraju, da odredi strateške lokacije za banjske projekte koji bi bili usmereni pre svega na stanovnike, a ne na turiste. Time bi se povećao kvalitet života u gradu, a posredno uticalo na njegovu atraktivnost za posetioce.

Svojevremeno je banja bila posećena tako da je uz njenu raskošnu zgradu iz 1909. podignut hotel 1931. (stari „Park”), ali je nakon rata iseljen i tu su od tada bolničke postelje. Dve zgrade povezuje hodnik, ali velikoj je vraćen sjaj (2011), dok stacionar izjeda zub vremena i ponegde prokišnjava. Srce sistema bili su i objekti u zaleđu, jodno kupatilo i kotlarnica sa dimnjakom, sad već dugo samo ruine.

Direktorka Bošković smatra da bi ponovno korišćenje mineralne vode i rekonstrukcija starog kupatila sa bazenom bio važan doprinos zdravstvu, ali da to iziskuje veliki novac i istraživanja tla i vode.

„Pretpostavljam da smo u 21. veku sposobni i da prečistimo ono što nije za primenu, što bi moglo da bude sa zagađenjem, i da se sa velikom akcijom i finansijskim uplivom i taj deo rekonstruiše”, kaže.

Prioritet je sada, po njenim rečima, da se uredi dvorište, gde je stari platan podigao svojim korenjem pločnike, što povećava rizik od pada pacijenata koji se inače teško kreću, a žalbi je već bilo. Kaže da je u toku izrada projekta uređenja. Sledeći korak koji iziskuje velika ulaganja, dodaje, trebalo bi da bude sanacija stacionara bolnice.

Korona kao i svaka virusna infekcija, prema iskustvu lekara ove ustanove, napominje direktorka, mogući je okidač za autoimune bolesti. Isto su primetili i za druge reumatske bolesti, okoštavanje i drugo vezano za starenje organizma.

„Ubrzava se starenje organizma i imamo veću bolnost u svim zglobovima, šetajućeg karaktera, neobjašnjene bolove, pa onda se tu upletu i psihološki momenti, tako da zaista bude puno problema”, kaže ova lekarka i profesorka Medicinskog fakulteta.