Četvrta doza „stare” vakcine može da spase život starijima i bolesnima!

Kada pogledate oko sebe, malo je onih za koje nije potvrđeno da su se zarazili virusom korona ili su ga izbegli jer su bili vakcinisani. Virus uveliko mutira i probija imunitet i vakcinisanih i prethodno zaraženih ranim varijantama virusa, a mi u Srbiji još na raspolaganju imamo samo vakcine namenjene za zaštitu od početnog kineskog soja, upozorava dr sc. med. Vladan Čokić, naučni savetnik na Institutu za medicinska istraživanja Univerziteta u Beogradu. Ove, sada već „stare” vakcine ne mogu da spreče zaražavanje novim sojevima virusa korona – naglašava dr Čokić. Međutim, mogu, kaže, da ublaže simptome korone i sačuvaju živote starijih i pacijenata s hroničnim rizičnim bolestima. Zato bi oni, ipak, trebalo da odu po četvrtu dozu, smatra naš sagovornik.

Mnogo je pitanja ovih dana kada se povećava broj obolelih od virusa korona. Da li uzeti vakcine za kineski soj nakon pet-šest meseci od prethodne doze ili zaražavanja, ili čekati nove za delta ili omikron sojeve, najavljene za jesen? Da ne hajemo za koronu jer su simptomi omikron sojeva blagi ili bi trebalo da se pridržavamo epidemioloških mera, nosimo maske i izbegavamo gužve? Da li možemo da živimo pod staklenim zvonom ili da izlažemo naš imunosistem virusima? Da li deci dozvoliti redovno školovanje, kao u Francuskoj, ili ih zatvoriti u sobe sa onlajn nastavom zarad sprečavanja širenja kovida 19?

– U svim ovim dilemama i isfabrikovanim sumnjama mi smo se pogubili s tragičnim posledicama. Virus korona je ostavio traga i još je tu, a pola nacije se i dalje više boji vakcine nego kovida 19. I uz to smo došli u stanje da se epidemija kontroliše prokužavanjem, a ne vakcinacijom kao epohalnim dostignućem u preventivnoj medicini. Koliko god se trudili, ne možemo izbeći pandemiju, čija sadašnja slika izgleda ovako: od početka juna imamo povećanje broja zaraženih u Italiji, Nemačkoj, Francuskoj i drugim evropskim zemljama, koje nikako da obuzdaju virus. Sličnu situaciju imali smo prošle godine sa širenjem zaraze delta sojem od polovine juna, ali se sadašnja omikron varijanta mnogo brže širi jer već imamo oko 2.000 zaraženih dnevno. A prošle godine smo taj broj zaraženih dostigli tek u drugoj polovini avgusta. Epidemiološke mere nisu na snazi i zato bismo morali da se osvrnemo na trenutak kada smo oko Nove godine takođe imali oko 2.000 zaraženih na dan, pa je ta cifra za samo deset dana premašila čak 10.000 dnevno zaraženih – upozorava Čokić.

Dodaje da sada imamo privremeno povoljne faktore u odnosu na pomenuti januar: kraće zadržavanje u zatvorenim prostorima zbog toplijeg vremena i prethodna zaražavanja, koja su pojačala imunitet građanstva.

– To će usporiti širenje korone, ali ne i zaustaviti. Lekari i zdravstveno osoblje treba da se spreme za novi iscrpljujući izazov, a Srbija neka živi svoj paralelan život kao i do sada – ističe naš sagovornik iz Instituta za medicinska istraživanja.

On se osvrće i na kod nas trenutno aktuelne podvarijante omikron virusa korona, među kojima je i najnovija BA.2.75, popularno nazvana kentaur, koja ima čak osam novih mutacija u odnosu na prethodnu formu tog soja. Interesantno je, ističe, da se samo ređaju varijante omikrona, a da se ne pojavljuje sasvim novi soj, dok je pre omikrona sve novo što se pojavilo bilo veoma drugačije od aktuelnog soja koji je kružio u populaciji.

– To nam govori da je virus korona možda konačno pronašao evolucionu nišu u kojoj mu je ovaj oblik najbolje izdanje. I sada se samo modifikuje, petljajući po marginama, da bi stekao male prednosti bez mogućnosti evolucije u drastično različite nove sojeve, opasne po ljudski život. Ipak, nije dobro što bi sadašnji, veći broj mutacija kod podvarijante omikrona nazvane kentaur mogao da dovede do izostanka imunološkog odgovora vakcinisanih ili ranije zaraženih. Što, u stvari, znači olakšanu zarazu populacije ovom najnovijom omikron varijantom korone – upozorava dr Čokić.

Ovaj istraživač naglašava da podvarijante omikrona, kakva je i kentaur, nisu blaži virusi korona, već da su vakcinacija i prirodno prokužavanje doprineli razvoju opšteg imuniteta građana, koji sprečava pojavu težih simptoma, naknadnih komplikacija i smrtnih ishoda. Zaraženi novom varijantom korone kentaur imaju, navodi doktor, najčešće simptome karakteristične za omikron – a to su kašalj, umor, zapušenje ili curenje iz nosa i upaljeno grlo.

Brojke iz različitih izvora se ne slažu

Dr Vladan Čokić upozorava da su, prema Republičkom zavodu za statistiku, od januara do maja ove godine u Srbiji preminule 52.602 osobe, od čega od kovida njih 3.367, prema institutu „Milan Jovanović Batut”, a da su u istom periodu 2019. umrle 44.604 osobe. Znači da je u ovogodišnjih prvih pet meseci umro 4.631 stanovnik više. Ova razlika u mortalitetu, kaže, mogla bi se pripisati neevidentiranim preminulim osobama od kovida 19, zastoju zdravstvenog sistema zbog korone i lošem lečenju ostalih bolesti i postkovid pogoršanju zdravstvenog stanja zaraženih.

– Zajednički faktor koji uzrokuje bilo koji od ta tri razloga povećane smrtnosti Srba je postojanje kovida 19 u zemlji Srbiji sa 47 odsto dvostruko vakcinisanih i više od dva miliona zvanično zaraženih potvrđenih testovima. To nam govori da korona ostavlja posledice i još odnosi živote u Srbiji i da bi trebalo da se zapitamo da li je opravdano što joj pristupamo s relaksiranim merama – ističe dr Čokić.

On podseća i na pogubnu statistiku da je u Srbiji u 2020. i 2021. preminulo 46.666 ljudi više u odnosu na prosek u prethodnih deset godina, na osnovu izveštaja Republičkog zavoda za statistiku, dok je zvanično prema Institutu „Milan Jovanović Batut” od kovida 19 umrlo 12.714 pacijenata u te dve godine.

– Znači da smo u ove dve godine izgubili 33.952 stanovnika više od proseka. Bilo bi dobro da se ispita od čega su nam umrli toliki ljudi – apeluje dr Čokić.